High Anxiety Iako je na samom početku rad Aleksandra Maćaševa počeo da izaziva pažnju i van uže stručne javnosti, kao provokativnog i ironičnog autora u oblasti savremene vizuelne kulture, invazivna strategija rada Joseph Goebbels™, odnosno komuniciranje projekta putem svakog dostupnog sredstva javnog informisanja, danas se čini da je predstavljalo ključni ili prelomni trenutak u stvaralaštvu ovog autora. Nakon web projekta „Unstable Portrait of Joseph Goebbels“, 2005. godine usledio je složeniji rad, koji je podrazumevao korišćenje bilborda, TV i radio stanica, Interneta, mailova i postavio je temelje na kojima je dalje razvijao svoj rad – intruzija, personalna eksponiranost na nivou egzibicionizma, konstantna potreba za društvenom i medijskom kritikom, sveobuhvatno postavljeni principi aktivizma, širenje raspoloživih medija u cilju prenošenja informacija i uspostavljanja komunikacije i fokusiranost na granične teme ljudskog iskustva. Od Josepha Goebbelsa te godine nismo mogli pobeći. Ukoliko nismo čuli ili videli reklamu, videli bismo plakate, ukoliko ne plakate onda billboarde, ali svakako ne bismo mogli izbeći mehanizam umetničke distribucije putem Interneta, što ostaje, takođe, jedno od osnovnih autorovih sredstava produkcije i komunikacije. Autor je, svakako, znao da taj rad, i pored očito političkog i medijski subverzivnog karaktera, nije bilo lako predstaviti i uputiti javnost da uspostavi dijalog sa njim. Generalno, izvesna nelagoda prati većinu njegovih radova. Ali promišljenost komunikacione strategije lagano uvlači konzumente u dijalog, kada postaje očita prednost autorovog profesionalnog backgrounda u advertising industriji. Zavodljivost vizuelne komunikacije, široka autorova erudicija, dokumentaristička pedantnost i neprestani angažman, bilo da je reč o socijalnom aktivizmu (Jospeh Goebbels™) ili o preispitivanju intimnih životnih mehanizama (Family portraits) – sve se ovo može primeniti na predstavljene radove, do poslednjih izvoda vizuelnog dnevnika „Margins“, koji nije korišćen samo kao instrument ličnog kreativnog i intelektualnog proučavanja, već i kao validna platforma koja uspostavlja nove standarde u umetničkoj produkciji. Oblikujući nove kulturne koncepte Maćašev otkriva višeslojne identitete i kreira nove forme uspostavljanja dijaloga, nadograđujući taktike, teksture i senzibilitete realizovane u prethodnim radovima. Inkorporira mnoštvo medija koji pored ostalih uključuju šivenje, odevne predmete, izvezene tekstove, blogove... Autor je široj publici poznat i kao vrhunski grafički i web dizajner. Ali u ovom trenutku, potpunog zamagljivanja kreativnih i konceptualnih granica između pojedinih kategorija, ne postoji više potreba za ponovnim preispitivanjem odnosa dizajnera vs. umetnika, jer dizajn uvek i jeste vođen idejama, vizualizacijom ideja, aktiviranjem prostora. Bilo da je reč o grafičkom dizajnu ili o autorskom projektu, Maćašev u oba slučaja prilazi izazovu sa podjednako ozbiljnim istraživačkim i inovativnim pristupom. To je bio slučaj i sa „Erste Machine“ projektom, višeznačnim ostvarenjem, koje ubedljivo obavlja funkciju i mas-komunikacijskog sredstva i dela savremene umetnosti, Telenor „Bug in the ear“ enterijerskom grafikom ili New Moment web site-om. I u svojim radovima namenjenim koroporacijama autor ne odustaje od strategija ironije, preispitivanja granica i potrage za novim vrednostima. Neuhvatljivost identiteta i formalna nekonzistencija ipak ne isključuju postojanje jasne strategije i sistematizovanih poruka koje uspostavljaju lako razumljivu komunikaciju. Eksperimentalnom upotrebom svih pomenutih medija Maćašev stvara nove vizuelne jezike skrećući pažnju na određene socijalne i kulturne fenomene, uz konstantno istraživanje dinamike odnosa personalne ekspresije i profesionalne prakse.   Anica Tucakov, art historian Anonymous Said: www.anonymoussaid.org